Главна страна

Добро дошли на Википедију слободну енциклопедију коју и Ви можете да уређујете	315.070 чланака на српском 154.574 регистрована корисника
Пријављивање · Упутства · Најчешће постављана питања Садржај · Песак · Трг · Речник · Остали језици · Донације

Изабрани чланак

Марсова научна лабораторија (енгл. Mars Science Laboratory), или скраћено МНЛ, роботска је сонда националне аеронаутичке и свемирске администрације. Намена јој је да се помоћу ње дође до сазнања о постојању трагова и услова за живот на Марсу. Главна компонента система је ровер назван Кјуриосити (Радозналост, енгл. Curiosity). Ровер (други назив планетарни ровер) је роботизовано возило за истраживање свемира пројектовано за кретање по површини планете или неког другог небеског тела. Може се користити за транспорт људске посаде (амерички астронаути су их користили током мисија на Месец), или се аутономно кретати без слања команди са Земље. Обично их достављају летелице, које се спуштају према површини планете малом брзином (мекано слетање). Ове летелице се називају лендери.

Лансирање се догодило 26. новембра 2011. у 15.02.00.211 УТЦ, а слетање на површину планете, у Гејл кратер, 6. августа 2012. године у 05.17.57 УТЦ. Уз помоћ нових принципа слетања, ровер се спустио на Марс, већом прецизношћу од досадашњих сонди. Примаран циљ ровера је да покуша да открије да ли је тренутно или у прошлости Марс био погодан за развој живота, мада неће трагати за неким одређеним његовим облицима. Уместо тога, ровер ће хемијски анализирати узорке на различите начине, између осталог скупљати узорке тла, бушити стене и користити ласер и пратеће сензоре.

...даље...

остали изабрани чланци ...

Да ли сте знали...

... да је сликар Винсент ван Гог за живота продао само једну слику? То je Црвени виноград.
... да је краљ Петар I Карађорђевић превео на српски језик дело „О слободи“, филозофа Џона Стјуарта Мила?
... да је WC скраћеница од "water closet"?
... да се најзначајнији писани документ етрурске цивилизације, тзв. Ланена књига чува у Загребу?
... да реч сноб потиче од латиског sine nobilitas (онај ко нема племенито порекло)?

Остале занимљивости – Предложите и Ви занимљивост!

Изабрана слика

Четворотактни мотор.

Остале изабране слике

Вести

8. фебруар: Фудбалери Обале Слоноваче освојили су Афрички куп нација 2015. пошто су у финалу савладали Гану бољег извођења једанаестераца.
3. фебруар: Међународни суд правде одбацио тужбу Хрватске и контратужбу Србије за наводни геноцид током рата у Хрватској.
1. фебруар: Њу Ингланд петриотси савладали су Сијетл сихоксе са 28:24 у 49. Супербоулу.
1. фебруар: Репрезентација Француске је освојила Светско првенство у рукомету 2015. победом у финалу над Катаром од 25:22.
1. фебруар: Новак Ђоковић (на слици) освојио је рекордну пету титулу на Отвореном првенству Аустралије, победивши Ендија Марија са 3-1.
31. јануар: Серђо Матарела је изабран за председника Италије.
31. јануар: Репрезентација Аустралије је освојила АФК азијски куп 2015. победом у финалу над Јужном Корејом од 2:1.

Викивести - Остале вести

На данашњи дан

1818. — Чиле прогласио независност од Шпаније на годишњицу битке код Чакабука.
1912. — Абдицирао последњи кинески цар Пу Ји, из династије Манчу, Кина постала република, а први председник Сун Јат Сен.
1934. — Почео је Аустријски грађански рат.
1942. — Немачки војници убили 42 затвореника која су бежала из логора Црвени крст код Ниша, у Другом светском рату, а 105 затвореника успело да побегне.
1953. — СССР прекинуо дипломатске односе са Израелом после бомбашког напада на совјетско посланство у Тел Авиву.
1999. — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.
2002. — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу.

Остали догађаји: 11. фебруар ← 12. фебруар → 13. фебруар

Википедија

Википедија је пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ вики софтвера.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године и њиме руководи Задужбина Викимедије. У овом тренутку Википедија има више од 20 милиона чланака на преко 270 језика, од чега је преко 4 милиона написано на енглеском и преко 314.000 чланака на српском језику.

Популарност Википедије је расла од самог почетка и тренутно се налази међу 10 најпосећенијих локација на интернету.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су 154.574 корисника отворила налог, а од тога је 828 било активно у протеклих месец дана. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.