1914
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Миленијум: | 1. миленијум – 2. миленијум – 3. миленијум |
|---|---|
| Векови: | 19. век – 20. век – 21. век |
| Деценије: | 1880е 1890е 1900е – 1910е – 1920е 1930е 1940е |
| Године: | 1911 1912 1913 – 1914 – 1915 1916 1917 |
Садржај
Догађаји[уреди]
Јануар—март[уреди]
- 2. фебруар — Чарли Чаплинов филмски деби у филму Making a Living
Март[уреди]
- 6. март — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина
- 7. март — Принц Вилхелм од Вида је стигао у Албанију и започео своју владавину.
Април—јун[уреди]
- 28. јун — Припадник организације Млада Босна Гаврило Принцип у Сарајеву је убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, и његову жену Софију.
- 29. јун — неуспешни атентат на Распућина
Јул—септембар[уреди]
- 4. јул — сахрана надвојводе Франца Фердинанда
- 23. јул — објављен ултиматум Аустроугарске Србији
- 28. јул — Аустроугарска објавила рат Србији.
Август[уреди]
- 1. август — Немачка објављује рат царској Русији, Француска наређује мобилизацију, затвара се њујоршка берза
- 2. август — у складу са Шлифеновим планом, Немачка окупира Луксембург
- 2. август — Османско-немачки споразум
- 3. август — Немачка објављује рат Француској, Белгија одбија немачки ултиматум
- 4. август — Немачке трупе извршиле инвазију на Белгију; Уједињено Краљевство објавило рат Немачкој, чиме су практично целокупна Британска империја и Немачко царство ступиле у рат; Ганди допутовао у Лондон; САД проглашавају неутралност
- 5. август — Краљевина Црна Гора објављује рат Аустроугарској; бомбардовањем из цепелина, почела опсада Лијежа
- 6. август — Аустроугарска објавила рат Русији
- 15. август — почела Церска битка; пролазак првог брода кроз Панамски канал
- 20. август — немачка војска окупирала Брисел
- 23. август — Јапан објавио рат Немачкој
- 24. август — Српска војска победоносно завршила Церску битку.
- 26. август — почела битка код Таненберга (Источна Пруска) између Русије и Немачке
- 28. август — поморска битка у Хелголандском заливу, између британске и немачке морнарице
Септембар[уреди]
- 1. септембар — Санкт Петербург променио назив у Петроград
- 3. септембар — Папа Бенедикт XV постао 258. папа; принц Вилхелм од Вида напустио Албанију после свега 6 месеци владавине
- 5. септембар — почела прва битка на Марни између енглеских и француских против немачких трупа
- 13. септембар — почела прва битка на Ени, наставак савезничке офанзиве у француској
Октобар—децембар[уреди]
- 3. октобар — 25 000 канадских војника кренуло ка Европи
- 5. октобар — Аустроугарска жестоко напала Београд
- 9. октобар — окончана опсада Антверпена, Белгија потпала под немачку окпуацију
Новембар[уреди]
- 5. новембар — Британија и Француска објавиле рат Турској и окупирале Кипар, где су остале до 1960. године
- 16. новембар — Отпочела Колубарска битка
Децембар[уреди]
- 2. децембар — аустроугарска војска окупирала Београд
- 3. децембар — Српска војска бриљантном победом окончала Колубарску битку, наношењем жестоког пораза Аустроугарској. Војвода Живојин Мишић, који је командовао Првом армијом, унапређен у чин војводе.
- 7. децембар — У Нишу, Влада Краљевине Србије објавиле Декларацију у којој се истиче уједињење Срба, Хрвата, и Словенаца у једну државу по окончању рата. Овај догађај познат је под називом Нишка декларација.
- 8. децембар — почела поморска битка код Фолкландских острва између Британије и Немачке
- 12. децембар — након неколико месеци, поново отворена њујоршка берза
- 15. децембар — ослобођен Београд
- 18. децембар — Египат постаје британски протекторат
Датум непознат[уреди]
Рођења[уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 1914. |
- 14. фебруар — Борис Крајгер, словеначки и југословенски политичар и народни херој († 1967.)
- 3. мај — Љубиша Р. Ђенић, српски хроничар и историчар († 1977.)
- 25. мај — Слободан Принцип Сељо, синовац Гаврила Принципа, учесник НОР-а и народни херој. († 1942.)
Јун[уреди]
- 19. јун — Антоније Блум, митрополит Руске православне цркве и припадник француског покрета отпора. († 2003.)
- 28. јун — Душан Петровић Шане, српски и југословенски политичар и народни херој († 1977).
- 7. јул — Милутин Морача, генерал-пуковник ЈНА и народни херој (†2003.)
- 31. јул — Луј де Финес, француски глумац познат по улози Жандар из Сан Тропеа († 1983.)
- 11. септембар — Патријарх Павле, поглавар Српске православне цркве († 2009).
- 11. октобар — Рубен Фајн, доктор психологије и велики шахиста
- 27. октобар — Дилан Томсон (Dylan Marlais Thomas), енглески песник, пореклом Велшанин. († 1953.)
- 28. октобар — Џонас Салк, амерички физичар. († 1995.)
- Непознат датум
- Жикица Јовановић Шпанац, учесник шпанског грађанског рата, учесник НОР-а и народни херој. († 1942.)
Смрти[уреди]
|
За више информација погледајте чланак Категорија:Умрли 1914. |
- 19. април — Чарлс Сандерс Перс, амерички филозоф, оснивач прагматизма
Мај[уреди]
- 15. мај — Јован Скерлић, српски књижевник и књижевни критичар
- 28. мај — Паул Маузер, немачки конструктор ватреног оружја
Јун[уреди]
- 21. јун — Берта фон Сутнер, аустријска књижевница и пацифист, добитник Нобелове награде за мир 1905. године.
- 28. јун — Франц Фердинанд, аустроугарски престолонаследник; Софија Хотек, непризната супруга аустријског надвојводе Франца Фердинанда
- 5. август — Станислав Сондермајер, најмлађи борац који је погинуо у Церској бици
- 20. август — Папа Пије X
Септембар[уреди]
- 1. септембар — Владислав Ф. Рибникар, српски новинар, основао дневни лист „Политика"
- 24. септембар — Димитрије Т. Леко, српски архитекта и урбаниста
- 28. септембар — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор
- 20. новембар — Димитрије Туцовић, теоретичар социјалистичког покрета у Србији
Дани сећања[уреди]
Нобелове награде[уреди]
- Физика -
- Хемија - Теодор Вилијем Ричардс
- Медицина -
- Књижевност -
- Мир - Због Првог светског рата Награда није додељена
Види још[уреди]
Референце[уреди]
Месеци у години:
јануар • фебруар • март • април • мај • јун • јул • август • септембар • октобар • новембар • децембар
