C Sharp
- Исправан наслов овог чланка је C#. Симбол # је замењен због техничких ограничења.
C#[1] (енгл. C sharp, изговор:/sē shärp/), повишено це или цис, један је од млађих програмских језика. Настао је 2002. године као саставни део Мајкрософтовог развојног окружења .NET Framework 1.0. C# је објектно оријентисан програмски језик као и већина модерних виших програмских језика (C++, Java итд). Језик је опште примене и намењен је изради апликација за .NET Framework платформу.
Садржај
Историјат[уреди]
Верзија C# 1.0[уреди]
Најављена је 2000. године, а премијерно је приказана 2002. године од стране компаније Мајкрософт.
Верзија C# 2.0[уреди]
У јулу 2003. Мајкрософт је представио спецификацију за C# 2.0 за почетак 2004. године. Ова верзија садржи неке нове могућности програмског језика, од којих је назначајније да су генерици сада параметризовани типови, много више као што су то били C++ шаблони. Они се имплементирају генерисањем по типу независног бајткода у времену превођења (компајлирања), а када се у времену извршења (енгл. run-time) шаблон први пут инстанцира за конкретан тип, тада се генерише бајткод зависан од типа. Та могућност даје високо-перформансне и много више типизиране генерике који не захтевају много изворног кода.
Верзија C# 3.0[уреди]
Пример изворног кода[уреди]
Овај пример извршава се на конзоли.
using System; namespace HelloNameSpace { public class HelloWorld { static void Main() { Console.WriteLine("Zdravo, svete!"); } } }
Писање програма[уреди]
Типови података[уреди]
Типови података се могу поделити на две велике групе:
- Вредносни типови:
- Структуре
- Нумерички типови
- Интегралне(целе)
- sbyte
- byte
- char
- short
- ushort
- int
- uint
- long
- ulong
- Типове са покретним зарезом
- float
- double
- Децималне
- decimal
- Интегралне(целе)
- Логички типови
- bool
- Кориснички дефинисани типови
- Нумерички типови
- Енумератори
- Структуре
- Референтни типови:
- class
- interface
- delegate
- object
- string[2]
Особине језика[уреди]
- Не постоји вишеструко наслеђивање, тј. класа може бити потомак само једне класе.
- Не постоје глобалне променљиве нити методе. Све променљиве и функције морају бити декларисане унутар класа.
- Из разлога енкапсулације постоји образац којим атрибутима различитих класа можемо споља приступити индиректно и то методама get и set.
- Постоје разне конверзије (имплицитне и експлицитне) између различитих типова података (32-битни у 64-битне бројеве, int у float или string...).
- Језик је Case sensitive, разликује мала и велика слова.
Кључне речи[уреди]
Кључне речи C# (верзија 2.0) су: abstract, as, base, bool, break, byte, case, catch, char, checked, class, const, continue, decimal, default, delegate, do, double, else, enum, event, explicit, extern, false, finally, fixed, float, for, foreach, goto, if, implicit, in, int, interface, internal, is, lock, long, namespace, new, null, object, operator, out, override, params, private, protected, public, readonly, ref, return, sbyte, sealed, short, sizeof, stackalloc, static, string, struct, switch, this, throw, true, try, typeof, uint, ulong, unchecked, unsafe, ushort, using, virtual, volatile, void и while.[3]
Извори[уреди]
- ↑ Чита се си шарп.
- ↑ Типови података језика C# — са сајта Мајкрософта
- ↑ Кључне речи језика C# — са сајта Мајкрософта
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
- Званична страница C# на сајту Мајкрософта
- Програмски језик C# на сајту Мајкрософта
- Спецификација C# верзија 3.0
|
||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||