2001
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Миленијуми: | |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: |
| 2001 на Викимедијиној остави. |
Садржај
Догађаји[уреди]
Јануар[уреди]
- 6. јануар — Конгрес САД је прогласио Џорџа В. Буша победником америчких председничких избора 2000.
- 9. јануар — Биљана Плавшић се добровољно предала Хашком трибуналу.
- 15. јануар — Основана је Википедија.
- 19. јануар — Амерички председник Бил Клинтон донео одлуку о укидању спољног зида санкција СР Југославији.
- 20. јануар — Џорџ В. Буш наслиједио је Била Клинтона на месту америчког предсједника и постао 43. председник.
- 20. јануар — Глорија Макапагал-Аројо је преузела дужност председника Филипина од Џозефа Естраде.
- 23. јануар — Инцидент самоспаљивања на Тјен Ан Мену.
- 25. јануар — Зоран Ђинђић ступио на положај председника Владе Србије.
- 31. јануар — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Халифа Фахим ослобођен је оптужби.
Фебруар[уреди]
- 6. фебруар — Аријел Шарон је победио је на изборима за израелског премијера.
- 12. фебруар — Свемирска летелица НЕАР Шумејкер спустила се на површину астероида 433 Ерос и постала прва свемирска летјлица која је слетела на неки астероид.
- 13. фебруар — Земљотрес магнитуде 6,6 погодио је Салвадор убивши најмање 400 људи.
- 16. фебруар — Бомбашки напад на аутобус "Нишекспреса" код Подујева, погинуло 10 Срба и још 2 особе су подлегле повредама касније, осим тога повређене су још 43 особе.[1]
- 18. фебруар — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.
- 24. фебруар — Ухапшен Радомир Марковић, бивши шеф државне безбедности у Србији.
- 27. фебруар — Скупштина СРЈ укинула Указ о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић из 1947.
Март[уреди]
- 3. март - Хрватска национална скупштина у Мостару проглашава прелазну "хрватску самоуправу" у БиХ.
- 5. март - Председници СРЈ и РС, Војислав Коштуница и Мирко Шаровић, потписали у Бањалуци Споразум о успостављању специјалних и паралелних веза СРЈ и РС.
- 7. март — Високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич је сменио Анту Јелавића из Председништва БиХ.
- 12. март — У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле два највећа кипа Буде у свету.
- 23. март — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, плански је уништена потапањем у Тихом океану.
- 23. март — Хашком трибуналу предат Миломир Стакић, бивши градоначелник Приједора.
- 28. март — Заступнички дом Хрватског сабора укинуо Жупанијски дом истог.
- 30. март — На београдском насељу Дедиње окупило се неколико стотина присталица бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића, после вести да се спрема његово хапшење. Посланици СПС у републичком парламенту напустили заседање и придружили се демонстрантима.
Април[уреди]
- 1. април — После преговора са српском Владом, Слободан Милошевић се предао истражним органима и одведен у београдски Централни затвор, где му је одређен притвор.
- 1. април — Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан.
Maj[уреди]
- 13. јул — Формиран Одбојкашки клуб "Борац" из Бање Луке.
Јун[уреди]
- 11. јун — У Јагодини убијен новинар Милан Пантић, дописник "Вечерњих новости" из тог града.
- Потпредседник Владе Србије, Вук Обрадовић, разрешен дужности због оптужби да је сексуално узнемиравао колегинице из његове странке.
- 28. јун — Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу.
Јул[уреди]
- 2. јул — У САД је извршено прво усађивање механичког срца.
- 14. јул — Влада Србије је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између Савезне Републике Југославије на једној и НАТО пакта и побуњених Албанаца са простора Косова и Метохије на другој страни.
Август[уреди]
- 13. август — Охридски споразум
- 17. август — Демократска странка Србије иступила из ДОС-а и Ђинђићеве Владе, оптужујући је да је повезана са организованим криминалом.
- 22. август — Милан Протић, амбасадор СР Југославије у Сједињеним Америчким Државама, смењен са своје дужности.
Септембар[уреди]
- 11. септембар — Напади 11. септембра 2001. у Америци, велики број жртава, срушене две зграде Светског трговинског центра у Њујорку.
Новембар[уреди]
- 9. новембар — Отпочела побуна припадника Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије.
Децембар[уреди]
- 6. децембар — Наташа Мићић (ДОС) изабрана за председницу Скупштине Србије, након што је Драган Маршићанин (функционер ДСС) поднео оставку на ту дужност.
Непознат датум[уреди]
- Укинут спољни зид санкција СР Југославији.
- Србија добила прву демократску владу.
Смрти[уреди]
Главна страница: Категорија:Умрли 2001.
- 13. јануар — Бранко В. Радичевић, српски књижевник. (*1925)
- 15. јануар — Лео Маркс, британски криптограф. (*1920)
- 31. јануар — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (*1923)
Фебруар[уреди]
- 18. фебруар — Миодраг Гидра Стојановић, српски боксер. (*1950)
- 25. фебруар — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета. (*1908)
- 26. фебруар — Драгослав Аврамовић, српски економиста и гувернер. (*1919)
- 12. април — Љиљана Крстић, српска глумица. (*1919)
- 20. април — Ђузепе Синополи, италијански композитор. (*1946)
Мај[уреди]
- 6. мај — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (*1932)
- 11. мај — Даглас Адамс, британски радио-драматург и писац. (*1952)
- 12. мај — Диди, бразилски фудбалер. (*1929)
Јун[уреди]
- 17. јун — Сава Вуковић, шумадијски епископ СПЦ. (*1930)
- 18. јун — Даворин Поповић, певач поп и рок групе Индекси (*1946)
- 20. јул — Карло Ђулијани, италијански активиста, убијен. (*1978)
- 21. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (*1921)
- 22. јул — Индро Монтанели, италијански новинар и историчар. (*1909)
- 30. јул — Антон Шварцкопф, немачки проналазач. (*1924)
- 2. септембар — Кристијан Бернард, јужноафрички хирург. (*1922)
- 9. септембар — Ахмад Шах Масуд, авганистански борац и восјковођа (*1953)
- 14. септембар — Олга Ивановић, српска глумица.(*1921)
- 28. септембар — Ернест Ачкун, кларинетиста.(*1930)
- 7. октобар — Родољуб Рођа Раичевић, певач и композитор народне и забавне музике.(*1957)
- 29. октобар — Милорад Б. Протић, српски астроном (*1910)
Новембар[уреди]
- 8. новембар — Радмила Савићевић, српска глумица.(*1926)
- 29. новембар — Џорџ Харисон, британски гитариста, текстописац, певач и филмски продуцент, познат као члан Битлса. (*1943)
Нобелове награде[уреди]
- Физика — Ерик Алин Корнел, Волфганг Кетерле и Карл Вајман
- Хемија — Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治); К. Бари Шарплес
- Медицина — Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант, сер Пол М. Нерс
- Књижевност — Видјадар Сураџпрасад Најпол
- Мир — Уједињене нације и генерални секретар Кофи Анан (Гана)
- Економија — Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Штиглиц (САД)
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|
|
||||||