Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

Себастијан Фетел

Себастијан Фетел (њем. Sebastian Vettel; 3. јул 1987) њемачки је возач формуле 1, који тренутно вози за Ферари. Четвороструки је свјетски шампион, освојио је шампионат 2010, 2011, 2012 и 2013. године, са Ред булом. Након што је напустио Ред бул на крају 2014. године, потписао је уговор са Фераријем за 2015, који је касније продужен до краја 2020. године. Прије почетка сезоне 2020, која је због пандемије вируса корона била одложена до јула, Ферари је објавио да уговор са Фетелом неће бити продужен након 2020.

Каријеру у формули 1 почео је као тест возач за БМВ Заубер, дебитовао је на Великој награди Сједињених Држава 2007. године, замијенивши повријеђеног Роберта Кубицу. Касније током сезоне, прешао је у Торо Росо, гдје је остао и наредне године. У септембру 2008. године, остварио је прву пол позицију и прву побједу у каријери, на трци за Велику награду Италије, поставши тако најмлађи возач који је остварио пол позицију у историји и најмлађи побједник неке од трка формуле 1. На крају 2008. године прешао је у Ред бул. У својој првој години у Ред булу, Фетел је завршио сезону као најмлађи возач икада који је завршио на другом мјесту. Наредне године, постао је најмлађи свјетски шампион формуле 1; исте године је помогао Ред булу да освоји прву титулу у конкуренцији конструктора. Освојио је још три шампионата заредом, поставши најмлађи двоструки, троструки и четвороструки шампион формуле 1. Титуле освојене 2010 и 2012 одлучене су на последњој трци, 2010. је побиједио испред Фернанда Алонса, док је 2012. поново побиједио Алонса, за три поена. У сезонама 2011 и 2013, Фетел је доминирао и титуле је осигурао рано.

Добар чланак

Руси у Републици Српској

Руси у Републици Српској (рус. Русские в Республике Сербской) су грађани руског поријекла и руске етничке припадности који живе и раде на територији Републике Српске. Историја Руса на овим просторима траје од времена средњег вијека када су руски принчеви из династије Рјуриковича владали Бановином Усора и Соли, која се у највећој мјери простире над територијом данашње Републике Српске. Највећи утицај Руса се осјетио током устанка који је у Босни подгнут против Османске империје, гдје су Руси поред пружања материјалне помоћи устаницима имали и своје директне учеснике у самом устанку. Руси су у великом броју населили ове просторе након Октобарске револуције и егзодуса великог броја Бјелогардејаца, који су своје уточиште нашли у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. На територију данашње Републике Српске дошли су на подручја градова Бања Лука, Зворник, Сарајево, Горажде и Билећа. Руси су одиграли значајну улогу у културно-образовном уздизању народа тадашње краљевине, док су у одређеној мјери наставили да насељавају ове просторе и након Другог свјетског рата и успоставе социјалистичке власти. Први декан Правног факултета у Сарајеву, чији је правни насљедник данашњи Правни факултет у Источном Сарајеву је био Рус Александар Соловјев.

Руски народ у Српској је православне вјероисповијести, док се на територији Републике Српске налази мањи број храмова посвећен руским светитељима, подигнути првенствено као знак повезаности са руским православним народом, а поред њих постоје и вјерски објекти Руске православне цркве. Већи број припадника руског народа се током Одбрамбено-отаџбинског рата борио у редовима Војске Републике Српске. Неки од ових Руса су били из Републике Српске, док је највећи број дошао из Русије, Украјине и Бјелорусије.

Изабрана слика

Кошаркаш Денвер нагетса Никола Јокић изводи слободно бацање. Јокић је први Србин који је проглашен за најкориснијег играча НБА лиге. Награду за најбољег кошаркаша најјаче лиге на свету је добио у сезони 2020/21.
(пуна величина: 5.568 × 3.712)

Недавни догађаји

Вести

Пандемија ковида 19: Болест; Вирус; Тестирање; Вакцина; Физичко дистанцирање; Изравнавање кривуље; Пандемија по државама

17. јул — Словеначки бициклиста Тадеј Погачар победник је трке Тур де Франс.
15. јул — Најмање 150 људи је настрадало, а десетине особа се воде као нестале након катастрофалних поплава у Немачкој. Непогоде су погодиле још и Холандију, Белгију и Луксембург.
11. јул — Фудбалска репрезентација Италије постала је првак Европе победом над Енглеском у финалу.
11. јул — Новак Ђоковић (на слици) је шести пут освојио тениски турнир у Вимблдону победивши у финалу Матеа Беретинија резултатом 3 : 1.
11. јул — На Куби покренути антивладини протести због лоше економске ситуације, несташице хране и лекова, поскупљења и начина на који се Влада бори против пандемије корона вируса.
10. јул — Фудбалска репрезентација Аргентине освојила је првенство Јужне Америке, победом у финалу против Бразила резултатом 1 : 0.
7. јул — Председник Хаитија, Жовенел Моиз, убијен је у нападу на његову приватну резиденцију у Порт о Пренсу.
27. јун — Женска кошаркашка репрезентација Србије освојила је Европско првенство победом над Француском резултатом 63 : 54.
25. јун — Суд у америчкој држави Минесота осудио је бившег полицајца Дерека Шовина на 22 године и шест месеци затвора за убиство Афроамериканца Џорџа Флојда.
24. јун — На Флориди у Мајамију се срушио део стамбене дванаестоспратнице, страдало је 4 људи, а 159 се води као нестало.
24. јун — У торнаду који је погодио неколико градова на југоистоку Чешке, погинуло је најмање 5 особа а преко 200 је повређено.

Остале вести

На данашњи дан

20. јул

1402 — Татарско-монголски емир Тамерлан је у бици код Ангоре победио турску војску и заробио султана Бајазита I.
1866 — Аустријска флота под командом Вилхелма фон Тегетофа је потпуно разорила италијанску флоту код острва Вис.
1917 — Потписана је Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца.
1944 — Немачки пуковник Клаус фон Штауфенберг је извршио неуспешни атентат на Адолфа Хитлера.
1969 — Амерички космонаут Нил Армстронг постао је први човек који је ступио на Месец (на слици).
1974 — Турске снаге су извршиле десант на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији.
1976 — Америчка сонда Викинг 1 спустила се на Марс после 11 месеци лета и почела да шаље на Земљу јасне снимке те планете.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

... да су Филипини једина држава на свету која има различит распоред боја на застави у рату и миру?
... да је технологија блутут добила име по данском краљу који се звао Харалд Плавозуби?
... да је први српски фотограф Анастас Јовановић?
... да су 23. априла 1616. године умрла два велика писца, Вилијам Шекспир и Мигел де Сервантес, и да је тај датум установљен као Светски Дан књиге и ауторских права?
... да је Штефи Граф 1988. освојила сва четири гренд слем турнира и злато на Олимпијским играма?

Остале занимљивости

Остали изабрани спискови

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на њој може мењати свако с приступом интернету.

Првобитна верзија пројекта започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године. Тренутно Википедија има више од 56,8 милиона чланака на 309 језика, од којих је преко 648.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 288.562 корисника отворила налог, а од тога је 785 активно. Сви уредници су волонтери који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали и употпунили.